PodZvezdanimNebom

"musica"

2006-09-01T06:17:00.000-07:00

Trebalo mi je vremena da preuzmem stafetu od Maje, jos ovako smotana kao sto jesam, garant ima da je ispustim jedno 5 puta do cilja, ali "vazno je ucestvovati" ;)
LM. Bilo je vreme kada bih u spomenar upisala i Balasevica, i EKV, Guns N' Roses, nesto ranije cak i Lepu Brenu :)

Danasnja lista glasi nesto drugacije, a oslikava trenutno raspolozenje i stanje duha ;)
a glasi:

www.stgermain.co.uk/
www.erykahbadu.com/
www.lisaekdahl.com/
www.pinkmartini.com/
www.madredeus.com
www.norahjones.com/
www.marisamonte.com.br
izvorinka milosevic :) odnosno vlaska/rumunska muzika
http://www.goranbregovic.co.yu/
i naravno, "bezimene" Sasine acid jazz kompilacije ... duga prica... :))

Tim povodom, fantasticnim Mladencima (videti sliku :)))), a mom dragom, dragom, super drugaru Saletu, SRECNO VENCANJE!!! Obzirom da smo se prosle godine na civilnom, otkinuli od Kalasnjikova ("kalasnjikov" i "sljivka" su bili apsolutni hit medju Poljskim svatovima :))) neka se nastavi u tom ritmu i sutra ;)))

pita

2006-08-02T23:53:00.000-07:00

da bi se zgotivila ovakva pita, neophodno je:

1 domacica
4 gosta raspolozena za dobru klopu
1 pakovanje kora (500g, denner uvozi slovenacke kore pekarne pecjak, i jako su dobre)
2 velije feta sira (500g)
par kasika mascarponea, ili pavlake (u laksoj verziji :)
2-3 kasike jogurta
2-3 jaja
malo kisele vode

izmrviti (ili umutiti miskerom) sir i dodati sve ostale sastojke, pa sa po 2-3 supene kasike ove smese, premazivati kore, i uvijene ih redjati u pleh. pitu zaliti ostatkom smese, pa peci 40min na 200C. ako primetite da vam pita prebrzo dobija boju, prekrite je alu folijom i nastavite sa pecenjem.

prijatno :)

Familiale

2006-08-02T01:14:00.000-07:00

FAMILIALE

La mère fait du tricot
Le fils fait la guerre
Elle trouve ça tout naturel la mère
Et le père qu'est ce qu'il fait le père ?
Il fait des affaires
Sa femme fait du tricot
Son fils fait la guerre
Lui des affaires
Il trouve ça tout naturel le père
Et le fils et le fils
Qu'est ce qu'il trouve le fils ?
Il ne trouve rien absolument rien le fils
Le fils sa mère fait du tricot son père des affaires lui la guerre
Quand il aura fini la guerre
Il fera des affaires avec son père
La guerre continue la mère continue elle tricote
Le père continue il fait des affaires
Le fils est tué il ne continue plus
Le père et la mère vont au cimetière
Ils trouvent ça tout naturel le père et la mère
La vie continue la vie avec le tricot la guerre les affaires
Les affaires la guerre le tricot la guerre
Les affaires les affaires et les affaires
La vie avec le cimetière.

Jacques Prevert

сељак

2006-08-01T06:05:00.000-07:00

Државни празник, какав је овај данашњи Први август у Швајцарској, када се на сваком прозору и у свакој жардињери вијоре заставице, је и дан када се градови селе на село на "Првоавгустовски бранч" где се служе национали специјалитети, али и негује непосредан однос са сељацима и љубав према селу и природи.

Овако изгледа овогодишња кампања подршке швајцарском сељаку.

Нажалост, у Србији је још увек једна од најпогрднијих речи управо реч сељак, и користи се у циљу понижења, а као синоним за простаклук, глупост, затупелост, неписменост и простоту.

Шлнц!

2006-07-20T00:01:00.000-07:00

Ово је запис петогодишње девојчице, која прати школски програм касних '70-их :)) Убеђена да је баш ова емисија од огромног значаја за њеног Тату и његов позив, пожелела је да све то уредно запише на листу папира, јер, шта би било да је све ово требало да преприча?!? :)))

Шлнц!

;)

Fondation Beyeler

2006-06-29T04:39:00.000-07:00

Obojiti kišni dan Matissovim slikama. Beyeler Fondacija, do 23 jula.

I umetnost cveća, Breitenstein u Riehen-u, pregradju Bazela...

Tih dana je održan i Art Basel na kome je izlagao i Boško Providžalo

Le Vorbourg

2006-01-27T23:57:00.000-08:00

Upekao minus, a nama baš došlo da se švrćkamo po staklenoj gori :) Priznajem, ideja je bila moja :) Oduvek me je sunce izvlačilo iz kuće i ni -7 C me nije moglo iznenaditi i sprečiti u tome :) Možda baš zato što volim osećaj kada se nakon hladne (u ovom slučaju ledene) šetnje vratim u toplo, i uz šolju čaja, ušuškam u fotelju, i opustim.

Ovog puta, pešačenje po klizavoj strmoj uzbrdici, nas je odvelo do nekadašnjeg Gornjeg utvrdjenja Vorbourga, koje je sagradjeno u XII veku, a potom ubrzo porušeno u velikom zemljotresu 1356 godine. Ovo su njegovi ostaci danas.

Odatle se pruža prelep pogled na zapadni deo Doline Delemona, okružene pošumljenim listopadnim gorama Jure.

Stotinak metara niže, nalazi se još jedan deo zidine Donjeg utvrdjenja, kao i mala crkvica Vorbourg, koja se zaogrnuta injem, vidi na prvoj slici.

Smile and say Cheese!

2006-01-18T11:29:00.000-08:00

Pre no što zasučeš rukave i otpočneš veliko čitanje, velikog teksta, sa još većim rupama - klikni na mjuz ;)

La Désalpe - nakon letnjih meseci provedenih na pašnjacima, stada se povlače u svoja sela, gde će provesti zimu.
Ukrašene kravice, jodlovanje, bluze i haljinice izvežene alpskim cvećem, takmičenje u bacanju zastava u vis, jesu deo nacionalnog folklora i uobičajene praznične slike u Švajcarskoj. Kravice su svuda i u svemu prisutne; i kao omiljene životinje, ali i kroz mlečne proizvode kojima Švajcarska obiluje. Od polovine godišnje proizvodnje mleka, napravi se nekih 450 vrsti sireva. Druga polovina se verovatno pretoči u ... čokoladu :)

Tvrdi švajcarski sirevi (kačkavalji) imena dobijaju mahom po svom geografskom poreklu, a raspoznaju se po ukusu, mirisu, količini i veličini rupa, elastičnosti, i mnogim drugim specifičnostima.

Tako je recimo Zbrinc Sbrinz osoben po zrncima soli koja mu daju krckavost. On se jede tako što se od parčeta sira, posebnim nožićem, odvaljuju manji komadići koji se degustiraju uz crno vino.

Ementaler Emmentaler je ambasador Švajcarske. Čuveni sir sa velikim rupama, bez puno mirisa i ukusa, uz to i izrazito elastičan.
Centralnošvajcarski Ementaler se najčešće pogrešno naziva Grijerom Gruyère, koji je proizveden medj nekim drugim idiličnim pejsažima.
Grijer nema rupe, što nadoknadjuje bogatim karakterom :) On je možda i najomiljeniji sir medju Švajcarcima.

Apenceler Appenzeller izaziva strahopostovanje, obzirom da dolazi iz krajeva gde je izrazito ukorenjena tradicija, kao i činjenica da se ovaj sir pominje već u XII veku. Ono što zaista karakteriše stanovnike Apencela, jeste pre svega fantastična muzika (koju upravo slušate) i narodna radinost, kao i naročito prepoznatljiva nošnja. Inače, ovom siru specifičnost daju i četrdesetak biljaka i belo vino - sulz, kojima se veliki koturi sira četkaju i premazuju.

Sir sa plisiranom haljinicom dolazi iz mog kraja, severozapadnog dela Švajcarske - Jure. To je čuveni Tet d Muan Tête de Moine, koji je mnogo manji od svojih zemljaka, i ne proizvodi se u kolutima od po 10, 20, 50 kg, vec je jako mali, težak do kilogram i prečnika 30cm otprilike. S jedne strane se kora najpre odseče, a onda se pomoću malog vetrokaza - girolle, u svakom krugu doda po još jedan plise na haljinici. Iako je veoma dekorativan, glavni aduti su mu što je sav nežan, i slatko se istopi pod nepcem :)

Ova mini priča o sirevima ne bi bila potpuna bez pomena dva najveća švajcarska specijaliteta kakvi su fondi fondue sa sirom i raklet raclette.

Fondi je najšešće mešavina nekih od pomenutih sireva, koji se narendani dovode do tačke ključanja uz nekoliko kapi trešnjevače, par čaša belog vina, belim lukom i morskim oraščetom, a potom se u posudu u kojoj se fondi pripremao, umaču kockice hleba na dugim viljuškama. Uz fondi se obično pije ili belo vino, ili vruć čaj, il se varenje potpomogne već pomenutom trešnjevačom :)

Raklet raclette je bolji za početnike i one sa nežnijim stomakom. Servira se uz baren krompir, sušeno meso, krastavčiće, pitko crno vino, a može i belo, dok se na raklet siru pravi karamel korica koja će da da sav karakter krompiriću i ostalim djakonijama koje ćete u slast pojesti.

Ako vam je cela ova priča probudila apetit, ali i interesovanje, evo još nekih predloga ;)

Switzerland Cheese
Tout un Fromage
Mariage Suisse

Bogojavljenje

2006-01-17T02:51:00.000-08:00

Dnevnik

6. januarija
Bogojavljenje

Prošle noći smo Julija i ja pred ponoć u bašču izišli da nebo gledimo. Zvezde su visoko stajale u crnoj vedrini i vrlo je ladno bilo. Juliji sam više puta pripovedao o tomu kako nas je, brata moga i mene, Mati uoči praznika ovog budila i učila da u samu ponoć pojavu Boga slutimo. Ona je verovala u to našega naroda predanje da nebesa otvaraju se u času ponoći kad praznik ovaj nastupa. U trenutu kad se nebesa otvore, učila nas je Mati, ljudsko srdce pripremito biti mora da se Bogu s molbom i željom svojom obrati. Otvorenim nebesima valja se otvorenog srdca prilaziti, u soznaniju da grešni smo i ništavni u svakodnevlju našem.

Juliji se ovo verovanje dopalo, pa smo i ranijih godina, uoči Bogojavljenja, pred nebo izlazili. Ali nikada kao ove noći ono nije bilo tako vedro i tako nedohvatno. Stojali smo pod zvezdama, u čekanju da one zatrepere ili nam kakav drugi znak pošlju. Ali znaka niotkud. Nebesa nam se otvorila nisu.

Zagrlio sam je pa smo se tako u Dvor vratili. Možda se nismo dovoljno u sebi pripravili, reknem joj. Možda se u sebi dovoljno iskreno kajali nismo pa ni zaslužili otvaranje nebesa sagledati. Bog je taj koji ljudskom oku snagu daje da vidi ono što zeli, ali i tu snagu zaslužiti valja.

Svetlana Velmar-Janković, BEZDNO

L'Orfèvre du pain

2006-01-08T07:01:00.000-08:00

U odsustvu uobičajenih nedeljnih šetača sa kucama, kroz izmaglicu sasvim praznog grada, prošetala sam jutros do pekare. Na ulicama su ležale tu i tamo bačene jelke, koja još uvek zaogrnuta svetlucavim mašnicama, koja sasvim suva i tužno naga čak i bez iglica. Iza odškrinutih vrata pekare zamirisala su divna topla peciva i raznovrsni hlebovi posuti šarenim žitaricama, semenkama i zrncima maka i lana. Vekne od kukuruznog brašna, raži, ječma, kestena, krompira, sa orasima, sušenim paradajzom i mediteranskim biljem, crni hlebovi, francuski baget... lako se čovek zagubi u tako velikom izboru, pa sam vrlo ljubopitljiva u odsustvu gužve. Svaka od 9 pekara, koliko ih imamo, ima svoj specijalitet, te jedna pravi Slani kolač sa pavlakom odnosno Gâteau à la crème Toétché (kao testo za picu, preliveno "kajmakom" i zapečeno), druga pekara je izvrsna u integralnom hlebu, treća u hlebu sa suvim šljivama, i tako redom. No, u svakoj od njih, ako nameravate da pazarite nedeljom, možete samo do podneva. Ponedeljkom je zatvoreno, i to je dan kada se pekari i poslastičari odmaraju. Ponedeljkom ne rade ni mnoge druge zanatlije, čak ni mnogi butici ili restorani. Rade jedino, i to od podneva, velike robne kuće kao Migros, Manor i Coop, ekvivalenti našeg Centroproma, recimo. Danas je već ustaljena praksa da prodavnice (koje su inače otvorene do 18h30, subotom do 17h00), četvrtkom rade do 20h00. Medjutim, usvajanje takve inicijative nije prošlo bez negodovanja. Kod nas, i posle toliko godina, tihi bojkot je još uvek na snazi, i sem stranaca, četvrtkom uveče ćete retko čuti medju kupcima i nekog frankofona. Švajcarci jednostavno smatraju da uz dobru organizaciju, kupovina može da se okonča i do 18h30 i da prodavci imaju prava na svoj zasluženi odmor, kao i svi.

Za stani-pani, postoje i razne veknice koje se u vakuumiranim kesama, nedopečene, čuvaju van frižidera. Koji je njihov kvalitet i čime su sve obogaćene da bi testo izdržalo nedeljama da se ne pokvari, ne želim ni da znam. Milije mi je da sačekam utorak, kada će ponovo svih 9 pekara da zamiriše pecivom i zlatnim hlebovima, a u medjuvremenu, i pola kockice svežeg kvasca (ili kesica suvog), 1/2 kg brašna, malo ulja, soli i tople vode, mesiti dok ne postane glatko, vazdušasto i lepljivo, pa staviti u podgrejanu rernu na 220C 30-40 minuta da se ispeče. Kad porumeni, izvaditi, uviti u vlažnu krpu, i pustiti da odstoji 15 minuta, pa pogaču meku k'o duša, lomiti dok je još vruća ;)
Pustiti da odstoji ... ako imate čeličnu volju i dovoljno strpljenja ;)